Трећа нобеловка у физици

Kанађанка Дона Стрикланд улази у историју науке као трећа жена која је икада добила Нобелову награду из физике.

Ово престижно признање, које у физици игра посебно значајну улогу и понекад даје финални суд о читавим областима и новим теоријама, претходно је припало Марији Kири 1903. и Марији Геперт-Мајер 1963. године. И онда се, током пуних 55 година, чекало на трећу Марију, а Нобелову награду су освајали искључиво мушкарци.У саопштењу Шведске краљевске академије наука које је обелодањено у Стокхолму другог дана Нобелове недеље, у уторак, 2. октобра 2018. у 12 часова, наводи се да је канадска научница у области физике ласера, Дона Стрикланд, награђена „за метод генерисања ултракратких оптичких импулса високог интензитета“.

Стрикландова ради на Универзитету Ватерлу у Kанади као ванредни професор, а награду ће поделити са својим ментором Жераром Муруом са којим је, пишући своју докторксу тезу осамдесетих година, радила на овом методу који је трајно изменио физику ласера. Овогодишња награда је заправо додељена трима физичарима „за темељна открића у области физике ласера“, а поред Муруа и Стрикландове, Нобелова награда је додељена и америчком физичару Артуру Ашкину.

Дона Стрикланд ради на ласерима који емитују врло снажне, али невероватно кратке импулсе, што је од огромне користи не само за физику, него и за биологију и медицину. Kако сама каже, такви импулси трају свега један фемтосекунд, што је тако кратко да светлост ласера (која се креће највећом брзином у свемиру) пређе растојање краће од људске власи косе.„Део мене и даље само воли да се игра са разнобојним ласерима“, рекла је у једном од два интервјуа које је дала пре него што је постала Нобеловка, објашњавајући да упркос томе, ужива и у другом аспекту посла – у великом надметању са колегама и тежњи да се направе што јачи и што „бржи“ ласери. У том надметању, Стрикландова је сада отишла најдаље – добила је Нобелову награду.

Ово признање стиже управо у тренутку док свет физике потреса велика дискусија о улози жена којих у физици има несразмерно више од признања која добијају. Иронично, управо прошле недеље, на једном семинару у ЦЕРН-у, италијански физичар Алесандро Струмиа износи мизогине оцене о способности жена да дају доприносе, а дебата о том питању изазива буру у ЦЕРН-у. И док дискусија постаје глобална, у исто време се у коверти са лауреатима коју је Нобелов комитет већ спаковао, налази име једне жене.

С.Б.

Аутор/Извор: naukakrozprice.rs

Фото: University of Waterloo