Леон Фуко - од свега по мало, али све са великим успехом -

Алфред Франсоа Дон (франц. Alfred François Donné) (1801-1878), Фукоов професор са медицине, желео је да он и даље користи своје таленте у медицинској науци на начин који није подразумевао да долази у контакт са пацијентима, па га је запослио као свог помоћника. Још док је био студент медицине, Фуко је конструисао уређај за електрично осветљавање видног поља микроскопа, а убрзо након проналаска фотографије побољшао фотографски поступак који је развио Луј Жак Манде Дагер (франц. Louis-Jacques-Mandé Daguerre). Након тога први је почео да добија и снима јасне слике предмета под микроскопом.

Три године био је експериментални асистент на Доновим предавањима о микроскопској анатомији и микроанатомији, помажући у припреми предавања. А онда је почео да експериментише са механиком, електричном енергијом, електромагнетизмом и оптиком, самостално конструишући све потребне уређаје. Један од таквих уређаја био је први аутоматски регулатор светла за електричну лучну лампу, која емитује светлост користећи електрични лук – одређену врсту пражњења у гасу. Конкретно, уз помоћ Фукоовог „регулатора“, у Париској Опери имитиран је излазак Сунца.

У току 1845., Фуко и Дон објављују публикацију „Курс микроскопије“ (A course of microscopy) која је садржала 80 фотографија објеката снимљених под микроскопом.

Дон је био уредник научног часописа „Гласник расправе“ („Journal des Débats“) који је излазио свакодневно. Са те функције се повукао 1845. предајући задатак Фукоу. Жозеф Бертран (франц. Joseph Louis François Bertrand), у то време професор елементарне математике у Лицеју Сент-Луис, пише о овом задатку, који Фуко спроводи са изузетним успехом:

„У доби од 25 година, не научивши ништа у школи, нити из књига, ентузијаста за науку, али не и за студије, Леон Фуко је преузео задатак да радове научника учини разумљивим за јавност и да донесе суд о вредности дела водећих људи науке. Од почетка је показивао сјајну суптилност, добру процену засновану на више разборитости него што се очекивало. Његови први чланци су били изванредни; били су духовни. Своје дужности је схватио озбиљно. Потакнут, без икаквог искуства, нашао се на највишем нивоу науке са свим својим конфузијама и проблемима, стекао је сигурност да извршава улогу у којој ће осредњост значити неуспех, и то са потпуним успехом…. “

„Увек љубазан, а тражећи истину, Фуко је примењивао пажљиво промишљене пресуде. Претходно непознат, овај младић без научних публикација и познатих научних открића, показао је миран ауторитет и искреност, што је иритирало многе водеће научнике“.

Фуко је, током боравка у Колеџу Станислас, постао добар пријатељ са једним од ученика, са Арманом Иполит Луј Физоом (франц. Armand Hippolyte Louis Fizeau). Са Физоом, колегом и пријатељем, спровео је низ студија о интензитету сунчеве светлости у поређењу са интензитетом вештачке светлости од угљеника у лучној лампи, и са оном од креча у пламену заваривачког горионика; о путањи светлосних зрака; о интерференцији инфрацрвеног зрачења и светлосних зрака, који се увелико разликују у дужини путање; о хроматској поларизацији светлости; о својствима светлосних таласа. Конструисао је фотометар и поларизациону призму погодну за рад у ултраљубичастом подручју.

До 1845. Фуко је заједно с пријатељем Физоом, развио нову, прецизнију методу за израду огледала за велике телескопе. Уместо уобичајених масивних металних огледала у то време, ова два научника су предложила да се користе лакша и јефтиније израде стаклена огледала. Фукоо је 1849. године експериментално показао да линије апсорпције и емисије које се појављују на истој таласној дужини, обе настају из истог материјала.

Прекривали су стакло танким слојем сребра, који када се обрише, може лакше поново да се нанесе, него да се полирају метална огледала. Поред тога, у случају замрзавања, метал је морао да буде поново дорађен, а стакло је могло једноставно да се замени. Захваљујући овом проналаску, Фуко је добио прву фотографију сунчеве фотосфере, а затим је направио и низ релативно јасних фотографија Сунца, на којима су се виделе чак и пеге на његовој површини.